Rano otkrivanje karcinoma
Karcinom grlića materice
Rak grlića materice nastaje na donjem delu materice, koji je okrenut prema vagini. Bolest počinje kada se neke ćelije grlića materice promene i počnu nekontrolisano da se umnožavaju.
Sa preko 1300 novoobolelih i približno 500 umrlih žena, rak grlića materice drugi je vodeći uzrok obolevanja i četvrti je uzrok umiranja od raka među našom ženskom populacijom. Rak grlića materice je prouzrokovan nekim tipovima Humanog papilomavirusa (HPV). Genitalni HPV se uglavnom prenosi seksualnim kontaktom. HPV je veoma rasprostranjen, ali većina zaraženih HPV-om ozdravi u periodu od 6 do 24 meseci, a da često i ne zna da je bila inficirana. Međutim, imuni sistem nekih žena ne uspeva da se oslobodi HPV-a i rizik za pojavu raka grlića materice je tada povećan.
Potrebno je nekoliko godina da bi promene na grliću materice izazvane virusnom infekcijom koja dugo traje, prerasle u rak. Redovni pregledi imaju za cilj da promene na grliću materice pronađu rano, pre nego što nastane rak, onda kada mogu lako da se otklonePregled za rano otkrivanje raka grlića materice obavlja se jednostavnim Papanikolau testom.
U toku kratkog i bezbolnog ginekološkog pregleda sa površne grlića materice uzima se bris koji se potom šalje u laboratoriju, gde se analizira pod mikroskopom u potrazi za ćelijama koje su izmenjene (abnormalne). Ovaj pregled se naziva Papanikolau test (Papa test). Pregled se nikada ne obavlja u vreme menstruacije. Dva dana pre pregleda ne treba imati seksualne odnose i ne treba koristiti nikakve vaginalne tablete. Papanikolau test se najpre radi dve godine zaredom, a nakon toga, ako su prethodna dva rezultata bila normalna, na svake tri godine.
Većina žena, koje redovno idu na preglede, ima normalan rezultat Papanikolau testa. U tom slučaju rizik da se dobije rak grlića materice je mali. Neke žene imaju abnormalan rezultat Papnikolau testa. To ne znači da one imaju rak, već da su u njihovom brisu nađene izmenjene ćelije, zbog čega su neophodni dodatni pregledi po uputstvu ginekologa. Neke promene, koje se otkriju dodatnim pregledima, treba odstraniti kako ne bi prerasle u rak. Jednostavan tretman, koji uglavnom može da se obavi ambulantno, najčešće je dovoljan. Takvi tretmani retko utiču na seksualni život žene ili njenu mogućnost da ima decu.
Karcinom dojke
Najčešċi simptom raka dojke je opipljiv čvor u dojci, koji neretko žene same napipaju. Pored toga, drugi znaci koji ukazuju da se razvija tumor u dojci jesu: uveċanje dojke, koje vodi u asimetriju dojki (oko 20% žena ima prirodno asimetrične dojke), crvenilo i zadebljala koža, ponekad koža u vidu „pomorandžine kore”, „mreškanje” kože, uvlačenje bradavice ili krvavi iscedak iz bradavice. Istovremeno, mogu se napipati i uveċani limfni čvorovi u istostranoj pazušnoj jami, ako je došlo do širenja bolesti u regionalne limfne čvorove. Treba imati na umu da nisu svi uveċani limfni čvorovi zahvaċeni metastazama.
Međutim, danas se preporučuju tzv. preventivni pregledi dojki jer postoji moguċnost da se otkrije prisustvo tumora u dojci pre nego što se može napipati. U tu svrhu rade se klinički pregledi dojki od strane lekara, zatim mamografija koja predstavlja rentgenski pregled dojki i, po potrebi, ultrazvučni (UZ) i pregled dojki magnetnom rezonancijom (MR). Takođe, savetuje se da svaka žena jednom mesečno radi samopregled dojki. Kod žena koje imaju menstruaciju, pregled se vrši u drugoj nedelji (7.-10. dana) od započinjanja menstruacije.
Na mamografskom pregledu mogu se uočiti tumori u dojkama ili promene koje se vide kao sitne bele tačkice, a nazivamo ih mikrokalcifikacijama. U odsustvu palpabilnog tumora, procena da li postoji veċa verovatnoċa da se radi o zloċudnoj ili dobroċudnoj promeni u dojci zavisi od izgleda i rasporeda mikrokalcifikacija. U zavisnosti od toga, planiraju se i terapijske intervencije u cilju uzimanja tkiva u kojem postoje mikrokalcifikacije za patohistološku analizu. Mamografija je jedina metoda koja se, na osnovu postojeċih dokaza, smatra efikasnom u otkrivanju ranih stadijuma raka dojke.
Ponekad se radi dopunski UZ pregled dojki na kojem se razlikuju ciste (okrugle ili ovalne šupljine ispunjene tečnim sadržajem) od tzv. solidnih tumora. UZ pregled ima svoje mesto u pregledu dojki sa gustim žlezdanim tkivom gde je mamografija manje osetljiva metoda u otkrivanju tumorskih senki. UZ pregledom se takođe mogu otkriti patološki uveċani limfni čvorovi u pazušnoj ili natključnoj jami i na vratu.
MR pregled dojki je indikovan kada postoje takve promene u dojkama da nismo sigurni o čemu se radi nakon što se urade standardni dijagnostički pregledi. MR pregled isto tako može da nam ukaže da postoji više tumorskih promena u različitim delovima iste dojke, što utiče na planiranje hirurške intervencije.